#KiWebBiz – Lokalna samouprava i društvene mreže

Posted By Itana Prljevic on Jul 29, 2013 | 0 comments

Da ste me pre 6 meseci pitali: Da li jedna lokalna samouprava može da organizuje bilo kakvu konferenciju?, naravno da bih se grohotom nasmejala. Pa i ja sam od krvi i mesa, i kao i vama jedine asocijacije na administraciju su mi Mica Ubica, FT1P i mitovi o tome kako je neko, nekad, nekog davnog leta gospodnjeg uspeo nešto da završi redovnim kanalima, bez potezanja kumova i onog tipa kojeg svi zovemo Brat Moj.

Zamislite sada WebBiz Forum organizovan od strane jedne lokalne samouprave, tu kod nas, u komšiluku. Forum koji premaši sva vaša očekivanja, ako ih u opšte imate kada krenete na neku manifestaciju pod pokroviteljstvom državne institucije 🙂 Moguće je i desilo se, u Kikindi, leta gospodnjeg 2013., od 19-21. jula. Da, zvanično se sve dešavalo 20-21. Ali postoji zvanični deo i postoji nezvanični deo 🙂 Za mene konferencija počinje onoga trenutka kada se pojavim na lokaciji i prorade emocije u momentu susreta dragih ljudi.

O tom nezvaničnom delu ću vam pisati na drugoj lokaciji, danas malo više o zvaničnom.

Za dva dana u Kikindi domaćini su nam pripremili bogat program, koji je počeo na sjajnoj lokaciji, u parku, pored učeničkog doma u kojem smo bili smešteni. Sam čin otvaranja konferencije u hladu hrasta je obećavao.

Zatim su usledila predavanja od kojih sa prvog dana izdvajam Miloja Sekulića. Čika Miloje nas je podsetio na postojanje društvenih mreža i mnogo pre interneta. Pa molim lepo, mislite o tome 😉 U tom duhu su se i svi paneli održavali. U parku, pod vedrim nebom, zaklonjeni tek krošnjama drveća. Prijateljska atmosfera na klupama, dok diskutujemo na teme lokalne samouprave, biznisa, novinarstva i politike na društvenim mrežama. Mogli bismo i mi to u Podgorici primeniti, na Gorici, kod spomenika. Šta misli ekipa o tome?

Kako iskoristiti gomilu gikova koji su na tamo nekoj konferenciji i pričaju sami sa sobom, a u vašem su gradu? Pa pitajte Opštinu Kikinda, jer tog prvog dana imali smo i svojevrstan panel u pokretu, Turizam i društvene mreže. Pružila nam se prilika da upoznamo Kikindu kao pravi turisti i o takvom jednom doživljaju možete čitati kod Hane, Magrit ili iz Draganove perspektive na Putovanju snova. Ništa ja tu ne bih dodala 🙂

Drugi dan je, kao i prvi, počeo uz Ljubitelje kafe i uvek nasmejane i raspoložene volonterke. A nastavak je za mene bio pravi užitak. Zbog bola u leđima sam morala propustiti #JogaUp, naravno u parku, ali #FruštukUp se nije smeo eskivirati. Čula sam priče o Mokrinskom siru, ali kao i u sve ostalo “Ne verujem dok ne probam” 🙂 I eto opet promocije Kikinde i njene okoline. Sve su mreže brujale o delicijama koje su nam s ljubavlju pripremljene i servirane od strane Udruženja žena “Narcis”, i opet gde drugo nego u parku. 🙂

Zatim su nastavila da se ređaju poučna predavanja jedno za drugim. Ako me je čika Miloje podstakao na razmišljanje prvog dana, drugog dana je inspiraciju i maštu uspeo da pokrene večiti pozitivac Vladan Filipović.

Ah,da, i ja sam držala predavanje, sa kojim u prvom momentu nisam bila zadovoljna (ubiće me perfekcionizam, znam) ali kad su počela da pljušte pitanja, i nastavila se nakon predavanja, danima nakon Foruma, ipak se može smatrati uspešnim.

Zašto je značajno da baš lokalna samouprava bude pokretač ovakvih dešavanja? Podsetiću vas na asocijacije iz prvog pasusa, i taj ponižavajući osećaj kada shvatite da oni koji su tu zbog vas ne da ne komuniciraju sa vama, nego se i užasavaju bilo kakvog kontakta sa svojim građanima. Svaka administracija bi trebala gajiti i negovati taj kult dvosmerne komunikacije, i mislim da je Opština Kikinda na dobrom putu. Prvi korak je učinjen i nadam se da će sada i ostale opštine, ne samo u Srbiji, već u celom regionu, uvideti benefite koje im otvorenost uz malo truda može doneti. I njima i njihovim građanima.