“Dobar dan.”
“Dobar dan. Izvolite?”
“Mi bi htjeli da popričamo sa direktorom. Imamo jednu poslovnu ponudu za njega.“
„A vi ste???“
„Ja sam Vanja, a ovo su moji drugovi, Peđa i Nikola.“
„A je li imate zakazano?“
„Nemamo.“
„A ko vas je preporučio za sastanak???“
„Niko.“
„Mmmmmmmm… Samo momenat…“ Sekretarica uzima telefon, kratko se konsultuje sa direktorom, spušta slušalicu i kaže – „Direktor je trenutno zauzet, ali je rekao da malo sačekate, jer će vas primiti naš šef prodaje.“
Poslije par minuta, na vratima se pojavljuje „šef“. „Dobar dan momci. Izvolite kod mene.“
Ovaj razgovor iz marta 1998. godine je označio početak mog ulaska u vode internet preduzetništva!
Nikola (Vučeljić), Predrag (Miranović) i ja smo drugovi iz djetinjstva, a u septembru 1997. godine smo upisali Prirodno-matematički fakultet u Podgorici. Nikola i ja smo bili programeri, a Peđa se već neko vrijeme bavio dizajnom. Imali smo zavidan „staž“ na stranim i domaćim BBS (Bulletin Board Systems su, na neki način, preteča savremenog weba i društvenih mreža), a kasnije i na internetu (čitaj: proveli smo polovinu mladosti ispred kompjutera). 🙂 I danas smo zahvalni instituciji zvanoj „državne firme“, koje su nam, zahvaljujući ujacima, tetkama i komšijama, omogućavale da vikendom ostvarujemo modemsku vezu bez plaćanja astronomskih računa! 😉
Vrlo brzo smo uočili veliki nedostatak domaćeg interneta. U to vrijeme nije postojao specijalizovan download sajt sa detaljnim opisima na našem jeziku koji su prilagođeni prosječnom korisniku, sa kojeg je bilo moguće besplatno preuzeti programe koji će rad na računaru učiniti udobnijim, bezbjednijim i zabavnijim.
U novembru 1997. godine sa radom je počeo prvi internet provajder u Crnoj Gori – Internet Crna Gora (danas u sastavu Crnogorskog Telekoma). Pošto smo redovno pratili dešavanja na svjetskoj softverskoj public domain sceni, došli smo na ideju da otvorimo prvi download sajt u Srbiji i Crnoj Gori. Od rađanja ideje do njenog uobličenja proveli smo četiri mjeseca istražujući, planirajući i pripremajući probnu verziju sajta. U tom periodu sam više vremena proveo spavajući na kauču u Peđinom podrumu, nego u krevetu u svojoj spavaćoj sobi. 🙂
U martu 1998. godine, krenuli smo na već pomenuti, nezakazani, sastanak u kompaniju Internet Crna Gora sa namjerom da im predstavimo naš projekat „Download Zone“. Zbog ogromnih troškova zakupa prostora na serveru pokretanje download sajta je bila prevelika investicija za nas trojicu, pa nam je želja bila da projekat bude realizovan zajedničkim snagama – mi bi ponudili znanje o softverskoj industriji i energiju koja je neophodna za održavanje sajta, a kompanija bi obezbijedila odgovarajuću infrastrukturu i tehničku podršku.
Vratimo se sada na razgovor sa početka. Ko je bio misteriozni „šef“ koji se pojavio na vratima i koji je izdvojio svoje vrijeme da sasluša „poslovnu ponudu“ tri brucoša? 🙂 Predrag Lešić, tada šef prodaje u Internetu Crna Gora, a danas izvršni direktor kompanije doMEn, registra .ME domena, nacionalnog internet domena Crne Gore! U to vrijeme nas trojica nikada nismo ni čuli za pojam „sales pitch“, ali očigledno da smo imali „dobru priču“, jer je „šef“ od starta podržao ideju i odlučio da, u dogovoru sa direktorom kompanije, pruži neophodnu podršku. Dva mjeseca kasnije, 14. maja 1998. godine, DownloadZone.me (u to vrijeme Download.cg.yu) je zvanično počeo sa radom. Ostalo je, kako kažu, istorija! 🙂
Kao student IV godine Ekonomskog fakulteta u Podgorici, čuo sam od mog profesora Milenka Gudića stav Howarda Stevensona, profesora na Harvard Business Schoolu, da je preduzetništvo “nastojanje da se iskoristi šansa, bez obzira na resurse koji se trenutno posjeduju“. U trenutku u kojem se začela ideja o našem prvom internet preduzetničkom poduhvatu, niko od nas trojice nije imao u vidu ovu definiciju, niti smo imali pojma ko je Howard Stevenson.
Ono što jesmo imali je neograničena energija i posvećenost da stvorimo nešto, bez obzira na to što su nam nedostajali svi materijalni resursi. Sa druge strane, ono što su Predrag Lešić i menadžment kompanije Internet Crna Gora imali je vizija razvoja digitalnog društva u Crnoj Gori, koja se zasniva na razvoju mladih ljudi, promovisanju lične inicijative, podršci preduzetništvu i isticanju značaja partnerstva za uspjeh u biznisu. I najvažnije… imali su dovoljno strpljenja da saslušaju tri nenajavljena 20-ogodišnjaka, a da ih ne izbace naglavačke iz kompanije! 😉
Gledano iz sadašnje perspektive, čast mi je što sam bio dio tima koji je učestvovao u funkcionisanju, kako se to kaže savremenim biznis rečnikom, prvog korporativnog inkubatora u Crnoj Gori!
P.S. Ne mogu ni da zamislim kako je čitava ova priča izgledala iz ugla Predraga Lešića! 🙂 Ko zna, možda će jednog dana napisati blog post o tome! 🙂