Mladi i šta ih je strefilo
Tokom 2011. godine sam imao priliku da nasumično razgovaram sa studentima raznih fakulteta na raznoraznim konferencijama, seminarima, radionicama i okupljanjima, a koji su došli da slušaju razgovore o biznisu i uspehu kao i o nekim problemima koje mogu susresti preduzetnike u Internet dobu. To su bile priče iz regiona (bliske) i sveta (ne toliko bliske).
Ono što me je zbunilo tokom razgovora sa tim mladim ljudima je stepen sitosti koji su pokazali tokom svih tih okupljanja.
Da obrazložim:
- nekako, ti studenti kao da su već čuli svaku priču koju su uspešni ljudi imali da kažu i ništa im nije bilo interesantno,
- svaka uspešna priča je imala ciničan komentar od više ljudi kako je to lako negde daleko gde ima daleko više novca,
- nema svrhe raditi kada će ti neko uzeti projekat za sitne novce,
- nisu postavljali pitanja iz straha da ne ispadnu glupi u društvu i
- od stotine sevanja bliceva iz studentskih redova nisam video te sadržaje (fotografije) na društvenim mrežama.
U prvi mah čovek bi pomislio da su ti mladi ljudi siti svega i da znaju sve. Da ono što su konzumirali tokom tih okupljanja nije toliko bitno i da oni to već sve znaju. Sadržaji koje su slikali, pročitali, prodiskutovali međusobno, nemaju nameru da dele.
I sve ovo što ste prethodno čuli je apsolutna glupost i neka vrsta blic suda o mnogo mladih ljudi koja nema puno uporišta u realnosti. Veoma je lako suditi o nekome a ne razmisliti o okruženju u kom žive, odrastanju i mogućnostima koje imaju ispred sebe u post-nastavnom životu u bilo kojoj zemlji okruženja.
Ne postoji idealno mesto za život i svaki raj ima svoj pakao. Bio on u porezima, mnogim pravilima ili političkoj korektnosti koja te tera da se smeškaš i najgorima.
Mesto u kom živite i okruženje u kom postajete članovi društva ne smeju da budu ograničavajući faktor vašeg daljeg razvoja i života. U ovo doba digitalizacije sveta, pred vašim očima i ušima su milioni informacija i iskustava koje možete iskoristiti da naučite, usvojite i nastavite dalje. Sve ono što su nekada bile priče iz treće ruke možete proveriti, testirati i reći – istina je ili laž.
Možete pronaći svoj put kojim želite da idete i otići bez velikih problema. Svet vam je sve bliži, a izgledate kao da je svetlosnu godinu daleko.
Ono što je možda problem je baš ta dostupnost informacija. I izgleda tako ne-vredno cimanja i pomeranja zadnjeg dela leđa.
Izađite iz zone komfora i pomerite se. Radite preko leta posao, bez stalno uključenog telefona i uživajte u čistom fizičkom radu. Možete naučiti da cenite manuelne radove i
shvatite koliko imate sreće da možete čitati i učiti na modernim sredstvima. I znam koliko je teško izaći iz komfora najboljeg hotela na svetu u kome je većina nas živela (i ja i mnogi).
Ali isto tako znam koliko imate šansi u svom životu iz trenutne pozicije u kojoj se nalazite.
Budite gladni znanja i rada. Shvatite kapitalizam samo kao alat za realizaciju sledećeg koraka u životu. Kada vam okruženje kaže da nešto nije vredno ljudi govore iz svoje perspektive. 100 eura nekome izgleda malo, ali vama znači puno. Gradite svoje sisteme vrednosti. U ovom svetu kvalitetan život imaju originali, a ne kopije. I izgradite svoje vrednosti na vrlinama. Jer vi ste naša budućnost.
autor: Ivan Rečević
Ivan Rečević je stariji partner i osnivač Huge Medie, sa suviše godina iskustva.
Radio je kao konsultant i menadžer u kompaniji Capgemini, Schneider Electrica i Robert Bosch.
Radi kao finansijski direktor i strateg pri definisanju i kreiranju platformi za klijente.
Njegove poglede na marketing možete naći na blogu Huge Media.
29.02.2012.
sjajno! severna koreja je prošle godine zatvorila univerzitete na deset meseci i poslala sve studente na rad u fabrike, na polja, na gradilišta. ne podržavam politiku severne koreje i njihove idiotizme, ali bi takva praksa možda vratila naše studente u realnost. 🙂
29.02.2012.
Možda je baš ta virtuelizacija stvarnosti kriva što se sve šanse doživljavaju kao nešto što će uvek biti tu? Samo treba da pružiš ruku – jednom, kad te ne bude mrzelo? Isto kao i odnosi sa ljudima: sa svima se znam, do svakoga mogu da dodjem… Ali ko će pomeriti MALI PRST za mene? Koga je uopšte briga šta će biti sa mnom?
Svašta je “strefilo” – mlade, i tek će da ih strefi ako ne shvate da je svako vreme – vreme za (ličnu) akciju.