Ponedeljak je, 24.02.2014. godine i prvi dan Svetskog kongresa mobilne telefonije, (Mobile World Congress) ili skraćeno MWC. Dan sam započeo šetnjom kako bih upoznao novi prostor, pošto se MWC preselio 2013. godine na novi prostor Fira Gran Via, a ja nisam uspeo da odem prošle godine zbog obaveza na poslu. Prethodna tri puta kada sam bio, od 2010-2012, lokacija je bila Fira Barcelona ili Fira Montjuic, koja je meni bila jako lepa. Nalazi se ispod brda Montjuic i sa magičnom fontanom, gde su često uveče održavane dobre žurke pod vedrim nebom. Međutim, čim sam zakoračio u novi prostor, shvatio sam zašto je uzeta nova lokacija. Sajam je strašno porastao. Svi ovi ljudi ne bi stali u onaj stari prostor! I to je dobro, industrija raste, tehnologija napreduje, tu sam svoj na svome.
Dok sam tako šetao Sajmom, i povremeno proveravao svoj novi smartfon, oduševljen što je omogućen besplatan Wi-Fi internet skoro svuda po Sajmu, vidim FB poruku od moje sestrice Jovane Bige iz Podgorice. U poruci me pita da li bih napisao blog za sajt www.digitalizuj.me o svojim iskustvima sa ovogodišnjeg MWC-a i ja obećah da hoću. Prebrzo, pomislio sam posle i eto me sad, probam da sumiram stvari koje sam video.
U Barselonu sam stigao u subotu kasno uveče, i po prvi put sam iznajmio stan za vreme boravka tamo, preko jednog od renting sajtova. Kad sam odlučio da idem na Sajam već nije bilo slobodnih hotela po normalnim cenama, a ja sam protiv plaćanja nenormalne cene za hotel u kome ću samo spavati i koristiti kupatilo. Domaćin me sačekao ispred stana, gužva na aerodromu nije bila prevelika, pošto sam stigao dan ranije, a verovatno će sutradan biti prava ludnica (tad svi stižu, pa nije bilo karata). Osećaj ostajanja u stanu za vreme putovanja je poprilično kul, a pogotovu kad ti je stan jako blizu centra grada, a ja sam bio na 10-tak minuta peške do La Ramble i trga Katalonija. Metro je na 150 metara od stana. Super.
Nedelja je provedena idealno. Obožavam šetnje po Barseloni kada je vreme lepo, a ova nedelja je bila savršena. Bio sam do Parka Guelj, jedne od prepoznatljivih lokacija u Barseloni, koji je dizajnirao čuveni Antonio Gaudi, do koga se dolazi pešačenjem uzbrdo sa stanice Metroa, ali taj napor koji ćete uložiti – vredi. I zbog fenomenalnog pogleda na Barselonu odozgo, i zbog lepote samog parka.
Park je zamišljen kao rezidencijalna oblast za ekskluzivne kuće, ali projekat nikad nije do kraja realizovan, pa ga je kupila Barselona i dala na korišćenje svojim građanima. Od 1984. godine je pod zaštitom Unesco-a. Ako ste u Barseloni, obavezno ga posetite. A pogotovu, posle obilaska samog parka, obiđite i park kroz koji prolazite pre nego što uđete u Park Guelj. Ima skrivenih delova gde grupe muzičara sviraju rege ili solo gitariste sviraju flamenko, na otvorenom. Meni je bilo nezaboravno.
Nakon toga sam obišao čuveni Akvarijum u Barseloni, jedan od najvećih i najlepših u Evropi, koji se nalazi u marini Barselone, blizu spomenika Kristoferu Kolumbu. Akvarijum je prelep i stvarno zastaje dah od prizora. Ja obožavam more, i gledanje u vodu me smiruje, pa ko deli ovakva osećanja, treba da poseti i Akvarijum kad je tamo. Obavezno!
Dan sam začinio paeljom Valensijana i čašom belog vina na Kraljevskom trgu (Placa Rial), uživajući u umirujućem žamoru gostiju i turista i sumirajući utiske odličnog dana. Spreman sam za Sajam.
Ono što možete da primetite u danima kada traje MWC je da ceo grad živi za to, da je sve podređeno Sajmu i da je sve odlično organizovano. Od metroa gde na svakom koraku piše kako da dođete do Fire Gran Via ili vas na to upućuje osoblje razmešteno po metrou , do šatl basova koji voze sa nekoliko lokacija po gradu, preko restorana i zabavnih programa koji su prilagođeni učesnicima MWC.
Sam MWC je stvarno neverovatno veliki i organizovan u osam hala, do kojih se stiže prolazima koji se nalaze iznad hala, a onda se u svaku od njih spuštaš pokretnim stepenicama. U tim prolazima ima dosta mesta gde možeš da sedneš i da se odmoriš, ali ima mesta i gde možeš da popiješ kafu, povežeš se na internet i proveriš najnovije mailove, pročitaš vesti ili updatuješ status na društvenoj mreži.
Na Sajmu postoje nekakve podele po halama gde se šta nalazi, ali ta podela nije baš striktna. U halama 1,2 i 3 se uglavnom nalaze giganti industrije koji su tu da se hvale ili kako ja volim da ih zovem „bragging booths“. Oni tu nisu da naprave posao, nađu novi kontakt ili sklope partnerstvo. Oni tu dolaze da pokažu snagu. I dobri su u tome. Tu takođe postoje dve vrste štandova. Prva su oni koji su interesantni profesionalcima u industriji, onima koji se bave IT komunikacijama i radio tehnikom, kao što su Ericsson, NSN, Qualcomm… A druga vrsta štandova su oni koji proizvode mobilne telefone ili bilo kakve uređaje za širu upotrebu. Ti štandovi su po pravilu potpuno krcati, svi se igraju novim telefonima, probaju nove funkcije i oduševaljavaju se sjajnim gedžetima. Na tim štandovima postoji razni zabavni sadržaj, pa je, recimo, Samsung organizovao slikanje sa maketama najpoznatijih svetskih fudbalera, sa sloganom „Football will save the planet“ (not so sure about that, but it sounds as a good marketing slogan, though), a HTC slikanje sa peharom Lige Evrope. Iako znam koliko je to marketing, naravno da sam se slikao. Ko ne bi?
Svi mobilni vendori su predstavili svoje nove flagship modele, svako doduše na svoj način. Samsung, kao gigant i najjači igrač je Samsung S5 predstavio samo medijima, a nas, raju, je ostavio da čekamo reviewe na nekom od stajtova. LG je prikazao dva nova modela LG Pro G2 (poboljšana verzija G2) i LG Flex (potpuno zakrivljen telefon, sa zakrivljenim displejom), i dozvolio svima da ih isprobaju. HTC je izložio HTC One Normal, Mini i Maxi verziju, a sakrio novi Desire 816 u staklenu kutiju, da ne možemo da mu priđemo. Valjda svako ima svoj razlog za to.
Ostali su uglavnom dozvolili posetiocima da se igraju sa novim modelima – Sony, Huawei, ZTE, Alcatel, Nokia, itd. Zaključak je – nikad teže neće biti izabrati telefon. Svi su dobri, i svi imaju nešto što ih čini posebnim. Meni je možda Alcatel Idol 2 bio najbolji telefon na Sajmu. Zbog mulitasking opcije i prebrzog octacore procesora. Ali, ne bih se raspravljao ni sa kim ko bi rekao da mu je bolji Samsung Note III ili LG Pro G2. Ili neki treći. Svi su savršeni.
Onim čime nisam bio oduševljen je Firefox OS i telefon koji ga pogoni. Zaista nisam video ništa posebno u njemu i nisam siguran da će Firefox OS ostaviti ikakav trag na tržištu. No, ne bi bilo prvi put da me tržište demantuje. Ja nisam video prostora ni za tablete, uopšte.
U hali 4 se održava sama konferencija i to je prostor gde se skupljaju najvažniji govornici iz cele industrije i pričaju o svojim očekivanjima, iskustvima i prognozama. Ovaj deo MWC je samo za one sa skupim ulaznicama, pošto se ulaz na samu konferenciju jako skupo naplaćuje i ja do sada nisam nikada osetio potrebu da toliko platim karte. Ionako, ako hoćete da slušate šta se govori, postoji uživo prenos na ekranima po celom Sajmu i možete da čujete sve što hoćete. Naravno, puno tog sadržaja je dostupno i na netu u odloženom prenosu. Koga interesuje, sigurno ima puno toga da se čuje. Ove godine je pričao Mark Zuckerberg, recimo.
Hale 5, 6 i 7 su one hale koje imaju puno štandova na kojima je moguće praviti biznis i sklapati dogovore, a MWC je meni baš to. I tu postoje dve vrste štandova. Prvi su štandovi kompanija koje imaju stabilan biznis, neki standardan portfolio proizvoda iz ITC industrije i koje izlažu na Sajmu da bi videle stare poslovne partnere i sklopile nova partnerstva. Takvi štandovi su, makar meni, najinteresantniji. I to je onaj deo MWC gde se ja osećam kao građanin sveta i deo industrije, jer sretnem puno prijatelja širom sveta, lepo se ispričamo, setimo se starih, dobrih vremena, podelimo iskustva sa tržišta, ugovorimo posete, razmatramo dalje planove i slično. Ili samo popijemo kafu ili pivo. Sve je dobro i čini deo posla. Druga vrsta štandova su inovativne kompanije, koje prezentuju svetu neka nova rešenja, nove ideje i koncepte. To su obično mali štandovi, slabo zauzeti, gde se neki profesionalci iz kompanija jako zauzmu kada priđete štandu, iskažete interesovanje, pokažete da se razumete u ono što oni nude. To su, kako ih ja zovem, dragulj štandovi, koji iako vam ne omoguće direktan posao ili partnerstvo, mogu da vam daju odlične ideje sa kojima možete svašta da uradite. Ili samo proširite vidike. I to je dovoljno, ja mislim.
Hala 8 je posvećena pre svega aplikacijama, i čak ima poseban deo koji se zove „App Planet“. Uvek prođem tom halom, da vidim šta se dešava, ali retko zastajem i posebno se raspitujem, pošto aplikacije nikad nisu bile deo mog velikog interesovanja. Mislim, koristim ih i sve, ali ne bavim se time u poslu i onda ne trošim previše vremena. Priznajem, možda grešim, ali obično je vreme ograničeno i onda žuriš da vidiš što više.
I tako otprilike izgleda konfiguracija i sadržaj MWC-a. Ko nije bio, a radi u ovoj industriji, treba obavezno da ode. I zbog Sajma, i zbog Barselone. Treba da obiđe i grad koji je stvarno pun lepih mesta, pravi mediteranski sa divnom arhitekturom, kojoj je toliko generacija umetnika dala taj poseban pečat. Ono što takođe treba da radi je da vodi računa o svojim stvarima i da bude vrlo oprezan na ulici. Barselona je prepuna džeparoša i lako može da mu se desi ono što se desilo piscu ovih redova, da u utorak uveče shvati da mu je sa stolice odneta jakna sa svim dokumentima, sa svim parama, ključevima i telefonima. I da onda, umesto na obilazak Sajma, dan i veliku količinu para potroši na odlazak do ambasade u Madridu, kako bi se vratio kući. Ali, sve je dobro završeno i to je najbolje. Sledeće godine ću biti oprezniji. Veliki pozdrav i vidimo se u Barsi.
Autor: Igor Biga, tehnički direktor Jugotrade d.o.o Beograd
