Od – prati me na Instagramu do – kik.me , sada možete dobiti i zahtev – snapchat me. A ako vi lično niste na SnapChatu, jesu vaša deca i tinejdžeri, kao i velike kompanije! SnapChat je aplikacija koja se koristi za slanje fotografija prijateljima. Jedinstvena prednost ove aplikacije je stigla pravo iz “Mission imposible” – jednom otvorena fotografija se “samouništi” posle svega par sekundi.
Trojica studenata sa Standforda – Murphy, Spiegel i Brown 2011. godine prave aplikaciju pod nazivom Pictaboo. Ideja je nastala kao deo projekta na jednom od predmeta. Spiegel i Brown su bili idejni tvorci, a Murphy je bio zadužen za programiranje same aplikacije. Kada su predstavili svoj proizvod svojim kolegama, Spiegel je aplikaciju nazvao idejom od milion dolara (više kao 3 milijarde), a studenti su bili oduševljeni aplikacijom. Pictaboo je “oživeo” u julu 2011. godine, ali do kraja leta je imao samo 127 korisnika. U tom trenutku dolazi do svađe između Browna i Spiegela oko toga koji će redosled imena biti na tehnološkom patentu, kao i o podeli udela u kompaniji. Brown je želeo 30% vlasništva, ali se Spiegel i Murphy nisu slagali, i odlučili su da ga izbace iz kompanije, zaključaju sve email adresse, i zabrane mu sve pristupe.
U septembru 2011. godine, mladi osnivači odlučuju da promene ime aplikacije u SnapChat, i počinje promocija ove aplikacije. Pošto je u tom periodu bio i početak školske godine, vest se brzo raširila kampusom, i za nepunih mesec dana, SnapChat je imao preko hiljadu korisnika. Do aprila 2012. godine aplikacija je imala preko 100.000 korisnika. Prva investicija dolazi u aprilu 2012. godine, od Jeremy Liew, iz Lightspeed Ventures, koji je čuo za ovu aplikaciju od ćerke svog poslovnog partnera, i on tada ulaže 485 hiljada dolara u SnapChat.
Par sedmica pre diplomiranja, Even Spiegel odlučuje da napusti fakultet i da se u potpunosti posveti svom projektu. U tom momentu, SnapChat je već poznata aplikacija i mnogi IT portali, a među njima i Nick Bilton iz NYT, su napravili kritiku aplikacije i nazvali je idealnom aplikacijom za sexting. U decembru 2012. godine, Snapchat se pojavio i u Android verziji, i dodao novu video opciju, a nekoliko dana kasnije, Facebook je lansirao POKE aplikaciju, koja je bila apsolutna imitacija Snapchata. Poke je brzo doživeo svoj neuspeh, a SnapChat je samo dobio još veću medijsku pažnju, i mnogo više korisnika. Tako je do februara 2013. godine Snapchat dobio investiciju od 13.5 miliona dolara, a slalo se preko 60 million snapova dnevno. Do maja iste godine, taj broj je porastao na 150 miliona. U maju 2013. godine, prva velika kompanija se pojavljuje na Snapchatu – Taco Bell.
Pošto je njegov pokušaj da se bori protiv Snapchata bio neuspešan, Mark Zuckerberg odlučuje da ponudi 3 milijarde eura za ovu aplikaciju. Evan, naravno, odbija ovu ponudu, i odlučuje da svojoj aplikaciji doda nove opcije. U novembru 2014. godine, Spiegel uz pomoć Squarea lansira aplikaciju koja vam omogućava da šaljete novac prijateljima pod nazivom Snapcash. U januaru ove godine, Snapchat je dobio novu opciju pod nazivom Discover, koja vam omogućava da razmenjujete sadržaj sa novinskim redakcijama i portalima širom sveta, i da sami budete kreator sadržaja.
Nadamo se da ste se i vi makar malo zaljubili u Snapchat, a sledeće srede ćete moći da pročitate zašto se velike kompanije sve češće odlučuju da uvrste Snapchat u svoju marketing strategiju… 🙂
11.05.2016.
ova mini pricica mi se zaista dopala i izuzetno je moje misljenje za ovu apikaciju sledece>SNAPCHAT je Extra!