#RevolucijaEvolucija [panel diskusija] @ Fakultet političkih nauka by @DigitalizujMe
Novi pokret se ponovo bacio u organizaciju. Čini mi se da to postaje konstanta. Oni su vam kao Guarana – No Sleep. 🙂 I evo nama novog povoda za okupljanje, aktuelna tema, sada i verovatno do veka.
Nataša i Vanja nam predstavljaju paneliste. Ladies first!
Damira, izgleda, multipraktik, sve radi iz hobija, kojih je mnogo. Prvo nam priča o značaju društvene mreže, Facebook, u akciji “Ruka-šapi”. “Ruka-šapi” je nastala iz potrebe da se zaštite ta divna krznata stvorenja. Članovi su se organizovali prvo preko raznih foruma, ali najveću pomoć dobijaju pojavljivanjem na Facebooku. Njihova peticija je stigla čak do premijera (nije mala stvar). Vest se širi velikom brzinom u realnom vremenu i od ruke do ruke, ili bolje reći od walla do walla – mnoge šape su spašene. Neke njuške su čak postale i poznate (dodala bih ja iz lične opservacije situacije). 🙂
Drugi Damirin primer je Montenegro Photo-trekking. Društvena zajednica koja se šeta po šumama i gorama, a koja se, opet zahvaljujući Facebooku, širi velikom brzinom, a ovu društvenu mrežu koristi kao jedini vid komunikacije. Danas, kada se organizuju njihove ture, priča se o autobusima. Da, da, množina od „autobus”. Pozavidele bi im mnoge turističke organizacije sa ovih prostora.
Đorđe Zeković, Zeko, je sledeći, ima i on puno epiteta, tj. tema, pa je bacio u senku i Stevena Seagala. Predviđam da će se za par godina pričati vicevi o Zeku – niko se više neće sećati Čak Norisa. 🙂 Elem, Zeko je osnivač prve .ME kompanije. I tako, svestan da je njegov biznis usko specijalizovan i teško objašnjiv većini nas običnih smrtnika, poseže za društvenim mrežama, i podržava svaki projekat za promociju open source programa u Crnoj Gori. On čak ide korak dalje u stimulaciji zaposlenih – nagrada za blogpost, tweet – po principu: družite se, isplatiće vam se. 🙂 Njegova omiljena mreža je Twitter i smatra da je izražavanje u 140 karaktera umetnost.
Srđan Vukčević, #4sq evanđelista kod nas, a ja bih rekla – Mugi umesto Mugija. Ali se tu oseća jako usamljeno i nadam se da ćemo to promeniti ubrzo. Skreće nam pažnju na moć koju svi imamo. Uticaj koji ostvarujemo na 
mrežama je gotovo nemerljiv, informacija se širi neverovatnom brzinom. Ide Srđan i korak dalje pa deli i zagrljaje sa momkom iz publike, #nohomo. Stiče se utisak iz svega da je Vanja He-man, jer on “Ima moć!” – 65 na Klout je, Boga mi, lepa cifra.Trenutno svi imamo konkurentsku prednost i predlaže Srđan da mi to lepo iskoristimo. Ne poznaju svi @ i # kao mi i to treba iskoristiti dok se još može.
Sipa Srđan tako ideje o marketingu iz rukava i poređenja radi navodi značajnu cifru od 480€ koju ćete platiti za 2x po 30sec emitovanja reklame na TV. To je cifra koju plaćate za nametljivi push marketing, marketing “na gur”, umesto neuporedivo manje cifre koju treba uložiti na pull marketing kroz društvene medije, gde je osigurano predstavljanje ciljanoj grupi.
Nikola Vukčević se sa tim slaže i navodi svoje primere iz filmske/reklamne industrije. Društvene mreže “završavaju” posao. Na mrežama imamo neiscrpan free prostor za isprobavanje kampanja. One će nam pokazati za koju vredi platiti nekoliko stotina € emitovanja na TV ekranima. Za sebe kaže da je profesor režije na Fakultetu dramskih umjetnosti i da ima manje od 38 godina. Zbog specifičnosti svog akademskog angažovanja i postojeće prisnosti sa studentima, društvene mreže koristi sa dozom rezerve. Ipak, prepoznaje Facebook kao odličan alat za informisanje i promovisanje. Saznajemo tako i da je razočaran neozbiljnošću komunikacije na internetu, pogotovu od strane “komentatora” koji se nazivaju “anonymousi”, jer izmedju ostalog na svoj tekst o ozbiljnosti situacije domaće filmske industrije mora da objašnjava da je oženjen. 🙂
Večerašnji panelisti obitavaju u različitim branšama, a zbog specifičnosti posla kojim se svako od njih bavi kreću se u različitim društvenim krugovima. Ono što im je zajedničko su društvene mreže. Svako od njih je iste implementirao u svoj život, na svoj način, po sopstvenoj meri.
Zaključak je da smo svi manje-više digitalizovani, u najvećem obimu kroz društvene medije. Tako ni ovog blog-posta ne bi bilo da nije hashtaga #digitalizujMe, jer na panel nisam ponela ni olovku i papir, ni diktafon, a ipak imam beleške, zato #ekipa VELIKO HVALA i vidimo se sledeće godine na novom druženju.
Itana Prljević a.k.a. „mala čupava iz prvog reda” 😉
Fotografije: Igor Milić Photography
