I tako je rođena @mmmatryoshka
Prvo moram da priznam da sam do relativno nedavno bila internet korisnik čiji se opus svodio na Facebook i YouTube. Kako se to promijenilo, objasniće ova priča… Kada me je Vanja Vulić nazvao i rekao da napišem ovaj tekst (nisam se pogrešno izrazila, profesor zna da sa studentima treba samo imperativno) 🙂 istog momenta sam znala da ću početi rečenicom: “Radoznalost je samo taština, ponajčešće želimo saznati nešto samo zato da bismo o tome govorili.” (B. Pascal)
U slučaju Twittera, od kad sam saznala o čemu se radi, ne prestajem da pričam o njemu. Zaista je sve počelo od obične radoznalosti. Naravno da će svakom prosječnom homo sapiensu pažnju privući novinski članci i televizijski prilozi koji se za izvor informacija pozivaju na Twitter. Tako je sve i počelo prije nešto više od dvije godine. I ni na šta nije ličilo! Kako se izraziti u prokletih 140 karaktera, šta je hashtag, RT…
Pratila sam skoro svaku poznatu ličnost, pisca i sportistu koji je imao nalog i činilo mi se da bi mi bilo korisnije da pratim blog nekog origami umjetnika (napomenuću da origami posmatram kao vrlo bespotrebnu i iritantnu vještinu). 🙂 Ubrzo sam shvatila da veliki broj ljudi sa Balkana koristi ovu društvenu mrežu tako da je iz dana u dan brojčani odnos selebritija i „običnih“ smrtnika koje pratim rastao u korist ovih drugih, sve dok jednog dana nisam došla na 0:400. Različitih profesija, godina, hobija…
Međutim, za razliku od drugih mreža ovog tipa, to je ovdje prednost. Jedno #Help i opis problema neće vam donijeti samo površnu povratnu informaciju, već će se veliki broj ljudi ponuditi za pomoć koliko god im njihove mogućnosti dozvoljavaju. Kao da imate Wikipedia tim koji radi u tri smjene. Iskreno, radije ću nešto da tvitnem nego da guglujem. 🙂
Prava znanja zahvaljujući Twitteru su stigla malo kasnije. Preplitanjem dvije stvari koje meni život znače. Moja dva velika “E”. Emocija i Edukacija. Prema istim ljudima i od istih tih ljudi. 25.12.2010 – prvi #TweetUpPg. Za neupućene, ako ih još ima, offline druženje tviteraša, posebno zanimljivo kada se ljudi srijeću prvi put. Šest pionira crnogorske tvitosfere u eksperimentu: Hoćemo li se u stvarnosti slagati kao na tajmlajnu? Ispostavilo se da briljiramo na svakom polju. Dijametralno različiti, ali i kompatibilni kao dijelovi iste slagalice. Tu sam dobila nadimak “mezimče”, koji sebično branim, iako možda nije prikladan za moje godine. 🙂
Za edukativni dio posebno hvala @Sunny_me_ i @dinorastoder. Javno priznajem da bez njih ni dan danas ne bih znala razliku između CEO i SEO. 🙂 Hvala im još za milion stvari ali ako počnem da nabrajam, bolje da otvorim blog na tu temu. P.S. Volim!
Ne mogu a da ne pomenem dragi trio @natasad, @vulicvladimir i @predraglesic, glavne krivce što sam par dana provela uz live stream sa WebFest.Me i što sad ne postoji konferencija koju ne pratim. A to što ste me svi zajedno, kao budućeg pravnika, zainteresovali za softvare law je posebna priča! Sazrijevam, mijenjam se, sve vas ozbiljnije shvatam i što je najbitnije, sve ste mi draži. Ustvari, posmatram sebe kao Digitalizuj.Me od krvi i mesa. Naš život na internetu je tek počeo, a gdje će nas odvesti ne zavisi samo od nas. Do sledećeg posta, možda… Do sledećeg TweetUpa, sigurno.
Autor: Nataša Đurđić, @mmmatryoshka
