7 najvećih zabluda o preduzetništvu koje čujete svakog dana

Preduzetništvo je (makar deklarativno) vodeća tema poslednjih godina u poslovnim, političkim i akademskim krugovima. Skoro da je nemoguće da prođe neka konferencija, tekst ili javno obraćanje, a da ne čujete uobičajena poređenja – preduzetništvo je „pokretač ekonomskog razvoja“, „motor za stvaranje radnih mjesta“, „poluga promjena“, „oslonac za oporavak ekonomije“ i sl. Sve ovo ne bi bilo toliko loše (jer je jednim dijelom istina), da ove poruke nisu „potkrijepljene“ stanjem u Sjedinjenim Američkim Država, tj. „činjenicama“, „istraživanjima“ i „primjerima dobre prakse“ sa druge strane Atlantika. Sve te stvari su izrečene toliko puta, da su vremenom postale „aksiom“, ili preciznije – urbane legende. Pokušao sam da na jednom mjestu predstavim neke od najvećih zabluda o preduzetništvu u SAD koje čujete svakog dana.

Zabluda broj 1: Živimo u najpreduzetničkijem periodu u istoriji.

Realokacija radnih mjesta predstavlja brzinu kojom ekonomija preusmjerava resurse ka mjestima na kojima su najproduktivnija. Ako su nova i produktivna preduzeća u mogućnosti da brzo rastu, a neproduktivna preduzeća u poziciji da brzo smanjuju svoje kapacitete, onda će ekonomija u cjelini ostvarivati veće stope rasta, nezaposlenost će biti manja, a plate će biti veće. Međutim, grafikon br. 1 pokazuje da je realokacija radnih mjesta u postepenom padu od 1978. godine, kao i da je ovaj pad posebno izražen u poslednjoj deceniji.

Grafikon br. 1

Grafikon br. 1 – Realokacija radnih mjesta i trend realokacije radnih mjesta (1978-2011)

Zabluda broj 2: Udio novih preduzeća u ekonomiji je veći nego bilo kada ranije.

Poslovni dinamizam je proces u kojem preduzeća kontinuirano nastaju, rastu i propadaju, a u kojem se neka radna mjesta stvaraju, a druga uništavaju. Ovaj proces je neophodan za ekonomski rast, a ključnu ulogu u njemu imaju preduzetnici. Međutim, istraživanja pokazuju da se ovaj proces usporava i da je broj preduzeća koji nastaju u padu u poslednjih nekoliko decenija, i to kako na nivou čitave ekonomije, tako i na nivou pojedinačnih industrija, uključujući i industriju visoke tehnologije.

Kao što se može vidjeti na grafikonu br. 2, stopa rađanja preduzeća (udio preduzeća mlađih od jedne godine u ukupnom broju preduzeća) je opala za skoro 50% od 1978. godine. Takođe, prvi put od 1978. godine se desilo da stopa smrtnosti preduzeća (udio preduzeća koji se ugase u toku godine u ukupnom broju preduzeća) bude veća od stope rađanja preduzeća!

Grafikon br. 2

Grafikon br. 2 – Stopa rađanja i stopa smrtnosti preduzeća (1978-2011)

Zabluda broj 3: Značaj mladih preduzeća za ekonomiju je veći nego ikada.

„Mlada preduzeća“ se definišu kao preduzeća mlađa od pet godina, a njihov značaj za ekonomiju je u stalnom padu u poslednje tri decenije. Učešće mladih preduzeća u ukupnom broju preduzeća je opao sa oko 50% u 1980. godini, na oko 35% u 2010. godini. Udio mladih preduzeća u ukupnom broju novostvorenih radnih mjesta u ekonomiji je opao, u posmatranom periodu, sa oko 40%, na oko 30%. Kada je u pitanju broj ljudi koji zapošljavaju, udio mladih preduzeća se prepolovio – opao je sa 20% u 1980, na oko 12% u 2010. godini. Grafikon br. 3 prikazuje sva tri fenomena.

Grafikon br. 3

Grafikon br. 3 – Učešće mladih preduzeća u ukupnom broju preduzeća, u ukupnom broju novostvorenih radnih mjesta u ekonomiji i u ukupnom broju zaposlenih ljudi (1980-2010)

Zabluda broj 4: Današnja mlada generacija je napreduzetničkija svih vremena.

Grafikon br. 4

Grafikon br. 4

Svakog dana slušamo stereotipe o „mladoj generaciji koja ne želi više da radi u staromodnim korporacijama, već svjesno rizikuje i pokreće sopstvene biznise“.

Istina je potpuno drugačija – kao što prikazuje grafikon br. 4, procenat ljudi mlađih od 30 godina koji su nosioci domaćinstva i koji imaju sopstveni biznis je na najnižem nivou u poslednje 24 godine, i iznosi svega 3,6%!

Posebno zabrinjava činjenica da je ovaj pokazatelj u stalnom padu – od 10,6% u 1989. godini, preko 6,1% u 2010. godini, do sadašnjeg minimuma.

 

Zabluda broj 5: Prosječan preduzetnik u brzo-rastućim industrijama je mladi student.

Zahvaljujući fotografijama Marka Zakerberga i ostalih mladih internet-preduzetnika koji nose dukseve i borolete, preduzetnika najčešće zamišljamo kao bubuljičavog studenta (koji u jednom trenutku obavezno napusti fakultet), koji nema radnog iskustva, koji nije u braku, koji nema djecu… Međutim, istraživanje na uzorku osnivača preduzeća u brzo-rastućim industrijama je pokazalo da je naš „foto-robot” preduzetnika potpuno pogrešan! Prosječan preduzetnik brzo-rastućeg preduzeća u trenutku osnivanja preduzeća ima 40 godina, visoko je obrazovan (95,1% ima diplomu fakulteta, a 47% ima stepen obrazovanja iznad toga – specijalista, magistar, doktor nauka…), u braku je (69,9% ispitanika), ima dijete (59,7% ima jedno dijete, a 43,5% ima dvoje ili više djece) i ima više od šest godina radnog iskustva u drugim preduzećima (75,4% ispitanika).

Zabluda broj 6: Preko 95% novih preduzeća propadne u prvih pet godina postojanja.

Ovo je jedna u nizu „istina“ koja se redovno može čuti. Međutim, istaživanja pokazuju drugačije stanje. U prosjeku, oko 20% novih preduzeća propadne u prve dvije godine postojanja. Oko 40% (od ukupnog broja) novih preduzeća propadne u prve tri godine, oko 50% ne preživi prvih pet godina, a oko 75% ne dočeka desetu godinu postojanja.

Zabluda broj 7: Većina brzo-rastućih preduzeća su dobili investiciju od „venture capital“ fonda.

Urbana legenda je da je kod najvećeg broja brzo-rastućih preduzeća izvor finansiranja „venture capital“. Istraživanje pokazuje da je, sa godišnje liste od 500 najbrže-rastućih privatnih preduzeća u SAD (Inc. 500), koju sastavlja časopis Inc., manje od 5% preduzeća dobilo investiciju od „venture capital“ fonda, dok je preko 80% preduzeća finansirano iz ličnih izvora osnivača. Kada se pogleda ukupan broj preduzeća u ekonomiji, “venture capital“ učestvuje u finansiranju kod svega 0,1% preduzeća.

Vladimir Vulić

Author: Vladimir Vulić

Suosnivač NVO Digitalizuj.Me. Konsultant u oblasti menadžmenta, inovacija i društvenih medija. Programski direktor konferencije Spark.me. Ima 12 godina iskustva kao predavač Strategijskog menadžmenta na Ekonomskom fakultetu Podgorica. Redovan je predavač na konferencijama, a govorio je u mnogim državama širom svijeta, od Perua, preko Češke Republike, do Turske. Teme o kojima govori su biznis strategija, liderstvo, upravljanje inovacijama i promjenama, preduzetništvo i društveni mediji.

Share This Post On

3 Comments

  1. Vladimire, hvala na članku. Otrežnjenja su potrebna i ovo je jedan doprinos. Šta mislite tek koje su brojke na našim područjima gde se kunu u preduzetništvo?

    Post a Reply
  2. Evo ja cu da budem djavolji advokat iako je tekst namenjen citaocima u SAD 🙂

    1. Pogresna mera. To da li zivimo u dobrom, najboljem ili losem periodu za preduzetnike svakako se ne meri brojem radnika koji su presli iz “starih” preduzeca u “nova”. Razvoj tehnologije od 1978. do danas omogucava razvoj bez velikog broja realociranih zaposlenih sto je bio preduslov do pre 10ak godina.

    2. Ovo pokazuje volotilnost trzista, mozda fluktuaciju, ali nikako udeo. Udeo u ekonomiji se meri volumenom investicija, ostvarenom dodatom vrednoscu (sto ide u GDP koji je po sebi sumnjiva, ali prihvacena metrika rasta i zdravlja ekonomije), brojem novih radnih mesta. Na primer, iz gore navedenog Kaufmanovog istrazivanja : “In fact, in any given year, new and young businesses create nearly all net new jobs in the U.S. economy”

    3. Opet pogresna metrika. Da bi se videlo ucesce u ekonomiji nije toliko bitno koliki je udeo broja “novih preduzeca” u ukupnom broju preduzeca vec koliko oni doprinose (ako merimo ucesce u ekonomiji) kumulativno, po preduzecu i po zaposlenom.

    4. Mhm.. nategnuto. Danasnje 30te su 20te u 80im. Plus sta znaci “nosioci domacinstava”? Ne broje se single people?

    5. Ok, ali ovo je vise mit u medijima nego zaista 🙂

    6. Ova brojka se odnosi na startape koji, usled zavisnosti od brzog rasta korisnika, zavise od venture kapitala i umru izmedju dve runde investicija posto nemaju prihode. Mi cujemo za pobednike (snapchat, facebook, airbnb…) ali na svakog od njih dolazi stotine koji nisu uspeli. Naravno, ovaj procenat ne vazi u bio-techu recimo.

    7. Vecina startapa kojima treba VC je uzelo pare. Da podvucem nesto. Recimo da imas razradjen startap koji u prvih godinu dana belezi 100 miliona dolara profita. Nijedan VC to ne bi ni takao jer ne moze na tome da zaradi. Zato se zove venture, ili rizicni kapital. Dakle, firme koje nose sa sobom veliki rizik, uglavnom uzimaju venture capital. Ako otvaras kafanu ili porodicni biznis koji nemas nameru da prodas kasnije, neces uzeti (ni dobiti) VC vec kredit ili partnera.

    Eto, malo da zacnem raspravu 🙂

    Post a Reply
  3. Hvala Ti Vanja.
    Zanimljivo bi bilo cuti i tvoja obrazlozenja zasto su brojke takve kakve su. Posebno, recimo za zabludu broj 4.

    Post a Reply

Vaše mišljenje: