Kako su biblioteke postale novi centar okupljanja u Moskvi?

U Kotoru je od 14. do 18. jula održan četvrti po redu Kotor APSS, manifestacija o čijem ovogodišnjem programu više možete pročitati ovdje. Iako sam na početku bila skeptična oko toga šta ja to tamo mogu da čujem i koliko tema o arhitekturi može da mi bude zanimljiva, shvatila sam da nije bilo potrebe za tim. Čula sam dosta inspirativnih i ne-arhitektonskih priča, a o jednoj od njih sam odlučila i da napišem nešto.

Svi znamo kako su biblioteke odavno izašle iz mode i kako, kad smo bili mali i trebala nam je neka knjiga, isključivo bismo je dobili kada bismo znali tačno šta želimo, i nikada nismo imali priliku da lutamo po tom beskrajnom carstvu šarenih korica, i da vidimo kakve sve priče one kriju. Dok smo odrastali, nekako smo prekinuli da posećujemo biblioteke i sve više smo posećivali knjižare jer smo tu da radimo upravo to što smo uvek želeli – da slobodno lutamo između polica i da otkrivamo nove knjige i naslove. Ova priča je baš o takvim bibliotekama, kojih u Moskvi ima, verovali ili ne, čak 448!
moskva1

Anastassia Smirnovna, istraživač i pisac iz Rusije, nam je objasnila da se svih 448 biblioteka nalaze na odličnim pozicijama u Moskvi, da većina ljudi ni ne znaju da su one tu, kao i da ne možete da uzmete knjigu ukoliko nemate pasoš, zajedno sa mnogim drugim komplikacijama koje su prisutne i u našim bibliotekama. Anastassia je programski direktor na Strelka Institute for Media, Architecture and Design, jednoj od najinovativnijih i najnaprednijih savremenih obrazovnih institucija. Radila je kao dramaturg i žurnalista, a njen “Afisha vodič kroz Amsterdam” je štampan u velikom broju primjeraka. Smirnova živi i radi u Holandiji, gdje je sa Alexander Sverdlovom osnovala SVESMI, prvu holandsko-rusku praksu koja se bavi arhitekturom, urbanizmom i multidisciplinarnim istraživanjima. SVESMI je 2012. godine došao na ideju da odradi detaljno istraživanje koje se ticalo moskovskih biblioteka i njenih upotreba, a kada su dobili rezultate svog istraživanja shvatili su da moraju na bolji način da iskoriste biblioteke i krenuli u projekt pod nazivom “Otvorene biblioteke”. Teži deo posla je bio kako nagovoriti vlast u Moskvi da prihvati njihovu ideju i dozvoli im promene. To su uspeli zahvaljujući istraživanju po kojem jedan član biblioteke grad Moskvu košta 43 eura, dok isti čitalac grad Amsterdam košta samo 4,5 eura godišnje. Ogromna razlika, zar ne?Screenshot_1

SVESMI tim je izabrao sedam biblioteka na različitim pozicijama u Moskvi i odlučio da se pozabavi njihovim preuređenjem i vraćanjem u funciju. Jedna od biblioteka je bila i Biblioteka Dostojevskog, čija je posećenost skočila sa 300 posetilaca u roku od šest meseci na 300 posetilaca dnevno! Kao i kod većine prostora koji estetski izgledaju jednostavno – socijalna, strateška i prostorna složenost u pozadini ovih projekata je ogromna. SVEMSI je napravio posebne stolove za kojima ljudi mogu da se druže, specijalne police po kojima mogu da istražuju nove naslove, i prostor u potpunosti prilagodio potrebama ljudi, kako za rad, tako i za druženje i odmor. Kada se otvorila prva preuređena biblioteka, prolaznici su prilazili i pitali kakav se to novi butik otvorio, kao i smeju li oni da uđu unutra…

Screenshot_2Od pokretanja projekta do danas, biblioteke su postale jedno od glavnih mesta okupljanja u Moskvi, a čak su se i nervozne bibliotekarke koje sede iza svojih tvrđava od punog drveta odobrovoljile. Osnovan je i Centar za razvoj biblioteka u Moskvi koji za cilj ima da razvije sistem za renoviranje svih biblioteka u skladu sa prototipom koji je SVEMSI napravio. Anastassia to objašnjava kao spoj hardvera (same zgrade biblioteke) i softvera (nematerijalni sistem koji čine ljudi i posvećenost da biblioteke nastave da rade). Anastassia nam je takođe šapnula da postoji interesovanje da se ovaj model primeni i kao franšiza hotela.11745494_932727843433125_7773309744008503924_n

Nadam se da ćemo u skoroj budućnosti i mi imati neko ovakvo mesto, a do tada, i kada mislite da nešto i nije baš za vas – obavezno pođite, jer nikad ne znate šta možete da čujete i kakve sve ljude možete da upoznate! :)

Jovana Biga

Author: Jovana Biga

101% Geek, student Ekonomskog fakulteta, najuticajniji SnapChatter istočno od Misisipija, kad poraste biće Minion!

Share This Post On

Vaše mišljenje: