Počela je 4. sezona Digitalizuj.me predavanja, a naš gost je bio Dušan Basalo iz Adrio grupe, međunarodne kompanije koja ima sedište u Beogradu, Portugaliji i, verovali ili ne, u Boliviji. Što je najbolje od svega, sve je počelo u Beogradu. 🙂 Neki su smatrali da je tema “Da li lider mora da bude pametan” aluzija na političare, ali Dušan nam je pokazao da je u pitanju nešto mnogo zanimljivije u pitanju.
Prvi problem je bio utvrditi sta znači biti pametan, da li se to odnosi na klasičnu inteligenciju, emocionalnu inteligenciju, ili da li je neko sposoban da se neko snađe u nekoj nezgodnoj situaciji. Do sada su velike kompanije pri zapošljavanju radile isključivo testove za merenje IQa, a onda su videle da to nije dovoljno i da su se ljudi sa prosečnom inteligencijom pokazali bolje od ljudi koji su nadprosečno inteligentni.
Klasična inteligencija i tehnička znanja su samo prag za uspešnost u liderstvu i u poslu. Ključni faktor u liderstvu i uspešnosti u poslu je ustvari emocionalna inteligencija. Emocionalna inteligencija je dva puta bitnija za uspeh u poslu u odnosu na tehnička znanja i klasičnu inteligenciju, zajedno. Važnost emocionalne inteligencije proporcionalno raste sa porastom funkcije u firmi i kompleksnosti posla kojim se bavimo.
Priča o emocionalnoj inteligenciji je krenula 1995. godine, kada se Daniel Goleman zapitao kako je moguće da ljudi sa nadprosečnom inteligencijom nadmašuju one sa prosečnom inteligencijom u 20% slučajeva, da su jednaki u 10% slučajeva, a da su radnici sa prosečnom inteligencijom bolji od svojih nadprosečnih kolega u 70% slučajeva? (Našeg Dušana je to mučilo mnogo pre 1995. godine jer je njegov nadprosečni drug, čak dva puta pao drugi razred srednje škole). 🙂
I dok se klasičan IQ ne može razvijati, emocionalna inteligencija se razvija, i to konstantno, od momenta kada se rodimo, dok ne umremo. Vaša emocionalna inteligencija se razvija čak i kada niste svesni toga.
Koliko je emocionalna inteligencija stvarno bitan faktor, govori činjenica da, ako lider dođe na posao dobro raspoložen, čak i ako ne pokazuje svoje dobro raspoloženje, to ima pozitivan uticaj na sve oko njega, jer njegove emocije imaju veliki uticaj na okolinu. Pokazalo se, takođe, da, kada se lider izviče na nekog zaposlenog, ta osoba nije sposobna za kvalitetan rad narednih 45-50 minuta. Ljudi se pokreću isključivo emocijama. Mi možemo da pričamo o različitim vrstama motivacije na poslu, ali se sve svodi na to koja se emocija, u stvar, “krije” iza toga. Dakle, lideri moraju da pokazaju emocije! Nemojte da živite u zabludi da će vas ljudi smatrati autoritetom ako im ne pokazujete emocije.
Pozabavili smo se i pitanjem da li prvo mislimo ili osećamo? Amigdala je jedan od razloga zašto prvo osećamo, pa tek onda mislimo. Amigdala je pokrenula dosta polemike i pitanja u toku predavanja, a mi smo, čak, saznali i da pojedini članovi naše ekipe uopšte nemaju amigdalu! 😛
Takođe, Dušan nam je pojasnio da postoje četiri vrste lidera: rezonantni lider, demagog, lider bez ključa i disonantni lider. Postoje dve dimenzije. Prva je o tome da li je lider u kontaktu sa drugima, odnosno, da li je u kontaktu sa drugima i da li u isto vreme razume kako se oni osećaju. Druga dimenzija je emocionalni ton koji poseduju lideri, odnosno način na koji se lider obraća ljudima oko sebe. Lider bez ključa ima optimističan ton, ali ne saoseća sa drugima. Disonantni lider ne razume druge i ima negativan emocionalni ton. Demagog ima negativan ton, ali shvata tuđe emocije, a rezonantni lider shvata tuđe potrebe i ima pozitivan ton.
Hvala Dušanu što nam je makar malo pomogao da razvijemo emocionalnu inteligenciju. Nadamo se da je uživao u tradicionalnom Digitalizuj.me druženju nakon predavanja, i da nije ostao gladan. 🙂
