Novine u Google+ dizajnu: Svih 10 korisnika oduševljeno
Mislim da je već iz naslova ovog teksta jasno gdje stojim po pitanju Googleovog pokušaja da ugrozi Facebook razvije sopstvenu društvenu mrežu. 🙂 Da se razumijemo, prema gigantu među pretraživačima imam samo najdublje poštovanje, i uopšte mi nije jasno kako je čovječanstvo prije njega uspjelo da izbjegne sudbinu dinosaurusa. Google Doodles me obraduju skoro koliko i svi oni viralni video klipovi beba, kučića i mačića na YouTubeu (od kojih uopšte nisam zavisna). Ali ima nešto u njihovom pokušaju da uđu u polje društvenih mreža što jednostavno ne pije vodu.
Metaforički govoreći, zamišljam Larry Pagea kako upada na Zuckerbergovu žurku, i grozničavo vuče za rukav 800 miliona ljudi koji su došli da pričaju s prijateljima ili muvaju komšinicu, i nemaju ama baš nikakvu namjeru da odu. Kad smo već kod pokušaja da se ugrozi konkurencija, sjeća li se neko Google Buzza (RIP)? Da li je desetine hiljada života drastično promijenjeno kada je Google Buzz doživio svoju prirodnu smrt? Tako sam i mislila.
Da se vratimo na junaka ove priče, Google Plus (alias Google+, G+). Intelektualno čedo Pagea i kompanije je imalo svoje početke negdje u junu 2011. godine, da bi na 20. septembar, dan koji niko nigdje (osim Larrya) nije zapamtio jer ne obilježava značajan događaj, postao otvoren za sve korisnike preko 18 godina starosti. Krajem iste godine, mreža je imala nekih 90 miliona korisnika, što je veoma impresivno – ako se izuzme činjenica da većina njih ima pasivne profile poput mog. Opet metaforički govoreći, 800 miliona ljudi na Zuckovoj žurci je čulo da super kul lik Page organizuje sopstvenu, koja ima potencijala da bude dobra. Odlučili su da svrate, smorili se jer su shvatili da im je komšinica sa bojlerom ostala kod Zuckerberga, i vratili nazad. Page je izbrojao njih 90 miliona i zaspao srećan (ali usamljen. Veoma, veoma usamljen 🙂 ).
Dolazimo do suštine problema: Google+ nije loš, samo je suvišan (ili narodski rečeno: „dobar si ti momak, ali…“). Po meni (fanovi, ispravite me ako griješim!) ne nudi nijedan novi vid komunikacije koji postojeći giganti – Facebook, Twitter i svi stariji i iskusniji momci ne pokrivaju. Pritom ovo troje toliko prepisuju jedni od drugih i prekrajaju svoje servise, da se više ne zna šta je čije (ahem, Facebook ticker – kopija Twitterovog timelinea i izazivač epileptičnih napada, takođe inspiracija za jednu od većih i boljih viral memes).
Uprkos svemu ovome, G+ bez sumnje ima svoju lojalnu bazu korisnika (gdje ste?) i svojih prednosti, kao i mana. Red je da konačno obratimo pažnju i na najavljene novine, pa vas molim da obrišete prašinu sa svojih profila i pogledate zvanični video:
Za sve koji se jedva kroz maglu sjećaju profila jer ga nisu gledali od prijavljivanja, profil slika vam je sada sa desne strane, a imate i mogućnost dodavanja cover slike (ahem, Facebook, ahem). Na lijevoj strani živi navigacijska traka, koja sadrži ikonice za slike, Hangouts, Home page i profil – a koje se mogu mijenjati u skladu sa vašim željama i potrebama. Prije nego što vas uputim na još jedan video sa hippie indie muzikom, evo još par modifikacija koje cijeni čak i ovaj cinični, sarkastični korisnik:
* Veće slike i video klipovi
* Postovi na home pageu organizovani po krugovima
* Hangouts! Ne mogu da opišem koliko volim hangouts, a sada možete da vidite aktuelne javne razgovore i da im se eventualno pridružite
(što se mene tiče, neka hvala, dosta mi je neiznuđenih rasprava sa komšijama i taksistima. Ali priznajem da Hangouts opasno ugrožava Skype kad treba da se čujem – i vidim – sa društvom “sa raznih meridijana”)
Veliki minus za sada bilježi višak bijelog prostora – ovaj problem je čak postao i trending topic (od kad G+ koristi hashtagove?! stvarno odavno nisam svraćala), a jedno od predloženih rješenja je da se #whitespace može savršeno iskoristiti za lijepljenje post-itova. 🙂 Ostavljam vas sa par obećanih video klipova, a ja se vraćam na Facebook. 🙂
Google+ Setting Up Your Profile:
Google+ Sharing:
http://www.youtube.com/watch?v=dB4Et1Yg30c&feature=player_embedded
Google+ Reading and Responding:
http://www.youtube.com/watch?v=cLnfTcigGKk&feature=player_embedded
13.04.2012.
Slažem se da je trenutno facebook neprikosnoven, ali svakako kao što imamo f, tweet dugme imamo i g+ dugme koje je sada dosta učestalo.
Nisam stalni gorisnik google plusa ali svakako ima potencijala i nadam se da će zaživjeti jer sad gmail postaje bukvalno u svakom preduzeću kao mail koji zamjenjuje klasične server mailove (google biznis aplikacija) i uz taj mail svakako ide google plus ako ne sada ova društvena mreža kasnije će doživjeti velikl procvat, uz neku inovaciju koja će zasijeniti fb i tweet-er imaju šansi. Ovim stvaramo neki google cloud u kojem imamo google chrome acc, gmail i baš baš mnogo aplikacija koje su ujedinjenje.
13.04.2012.
kod nas u kancelariji imamo mali rat izmedju pristalica G+ i hejtera. Ja sam rijetka pristalica 🙂 i srecna sam sto imam podrsku. Hvala 🙂 Soliteras
24.04.2012.
Znate kako kažu: Facebook služi da znamo kad se kome mačka ili pas prevrnuo, ko je s kim u vezi i slično. Twitter je super za brzu komunikaciju, i da saznamo da je bio zemljotres malo prije nego li to objave u ostalim medijima (naravno, zahvaljujući korisnicima a ne samom mediju). Google Plus je za strasti (Guy Kawasaki). Vrlo zanimljiv infografik možete pogledati ovdje: http://media-cache2.pinterest.com/upload/141019032052274079_wEjWFbJX_c.jpg
Moje iskustvo sa svim mrežama koje ste (smo) spomenuli gore je sljedeće: na FB-u pričamo o žurkicama, svadbama, rodjendanima i slično. Dizajn same mreže ne smatram ni najmanje privlačnim. Sa druge strane Twitter ima visok standard po pitanju estetike, sviđa mi se jednostavnost korišćenja. Kod G+, recimo, najviše volim onu bjelinu. Odmaram oči i mozak uz njihovu organizaciju radnog prostora.
Da spomenemo i način komunikacije, možemo reći koje su im bitne karakteristike. Twitter je tu najviše ograničen – najmanji broj karaktera po postu, nemogućnost editovanja samog tweeta kao i nedostatak skupljanja reakcija na jedno mjesto. Za svaki tweet ako postoji 200 reply-retweetova to je mnogo posla. Facebook ima malo veći broj karaktera, sasvim dovoljan. Editovati post možete samo u kratkom periodu nakon samog postovanja. Sve reakcije na post su vam direktno ispod i tako omogućavaju lakši pregled. Na G+ imamo najveći broj karaktera, dostupnost editovanja posta bilo kada, ali i jedini omogućava potpunu kontrolu sadržaja samog posta – možete ubaciti posebnu sliku kao snippet, video ili čak capture isti.
Twitter i GooglePlus koriste hashtagove koji omogućavaju mnogo lakši pregled tema koje zanimaju korisnika. Zanimljiva prednost jeste i mogućnost formatiranja teksta (bold, italic, underline, strike-through).
G+ jedini ima SOCIAL SEARCH u sebi, a to znači da ako tražim pojam #photography jednostavnim kucanjem “#photography” (navodnici) u pretrazi uključujemo i sve ljude iz naših krugova koji su pričali o tome. Sve više u svijetu važi da je pravi marketing bilo kog brenda ili pojma u stvari testimonial samog korisnika. Gplus to upravo i omogućava.
Hangouts – pa eto, u tekstu su pokriveni na neki način. U pitanju je audio-video konferencija sa maksimalnih 10 aktivnih učesnika i bezbroj posmatrača odnosno slušaoca. Stalno možete naići na živa predavanja, debate i slično. Uz sve to dodajte opcije za screen sharing i implementaciju Google Docs-a i shvatićete njegov potpuni potencijal. Zato onaj isti Guy Kawasaki (nemojte ga fejsbukovati ili twitovati, guglajte njegovo ime.) kaže da je Google Plus za strasti.
Jer nakon svih tehničkih mogućnosti, jezgro ove društvene mreže je u stvari zajednica. Budite slobodni da istražite što kažu profesionalci iz svijeta marketinga, umjetnosti i kreativnih industrija uopšte. Ubjedljivo najbolju zajednicu našli su na G+ (u smislu feedback-a, pažnje koju korisnici posvećuju da vam pišu i slično). Možda je to i najveća “mana” ove društvene mreže. Ona nije mainstream. 90% vaših poznanika NEĆE pristupiti google plusu jer “im tamo nema prijatelja”. . . Naravno, cijenim trud autorke da na simpatičan i opušten način presudi G+. Zapravo, nije ni jedina u tome. Mnogi predvidjaju propast mreže, ali mislim da će vrijeme pokazati da je Google ipak Google. Njihova stragegija ide ka tome da postoji Google. A Google je sve, skoro pa i religija. 🙂